U Lola institutu, Lola fabrici robota, Lola fabrici mašina alatki i Lola fabrici deformacionih mašina je razvijeno više industrijskih robota. Razvoj i proizvodnja industrijskih robota u ILR-u je počeo 1980. godine i to u Fabrici alatnih mašina, dok su prvi manipulatori za opsluživanje mašina alatki, i to specijalnih strugova za obradu letećih i ležećih rukavaca kolenastih vratila, proizvedeni 1974. godine.
Lola fabrika robota je formirana 1990. godine. To je do danas jedina fabrika robota na prostoru Srbije i bivše Jugoslaije koja se ozbiljno bavila razvojem i proizvodnjom industrjskih robota.
Industrijski robot ILROT 5 z sa 5 osa napravljen je 1980. godine. Tada je napravljen i dvoručni pneumatski robor. Šestoosni višenamenski robot zglobne konfiguracije LOLA 80, nosivosti 80 kg razvijen je u Lola institutu i proizveden u Lola FAM-u 1986. godine. Pet ovakvih robota je instalisano u robotsku liniju za proizvodnju vrata JUGO FLORIDE. Oni su vršili tačkasto zavarivanje i nanošenje lepka na ova vrata. Kasnije su napravljeni slični roboti LOLA 50 i LOLA 100. U Lola fabrici robota je proizveden robot LOLA 15, takođe zglobne konfiguracije, nosivosti 15 kg namenjen za elektrolučno zavarivanje i druge robotske aplikacije. Tu je razvijeno i proizvedeno još približno 100 robota i manipulatora specijalizovanih za određene robotske zadatke, kao što su opsluživanje specijalnih strugova, transfer linija, presa, skladištenje i paletizacija delova u raznim industrijskim linijama, pakovanje u konditorskoj industriji, tačkasto i elektrolučno zavarivanje, farbanje. Oni su imali 2, 3 ili 4 ose i bili zglobne ili portalne konfiguracije. Posebno je interesantan robot sa Kulmanovim mehanizmom sa 2 ose namenjen za ekstremno brz rad potreban za manipulaciju u konditorskoj ndustriji. Ciklus manipulacije ovog robota iznosi približno 1 sekundu.
U Lola institutu i Lola fabrici robota je u periodu od 1991. do 1997. godine razvijen industrijski robot kontroler i jezik za upravljanje robotima namenjen za upravljanje robotima i automatskim linijama namenjenim za najsloženije robotske i industrijske primene. Na razvoju ovog jezika je kasnije nastavljeno da se radi i on se i danas unapređuje.